ДОМУ ТВОМЕ, ГОСПОДЕ, ПРИЛИЧИ СВЕТИЊА НА СВА ВРЕМЕНА
*

Љубостињске свечаности поводом трајног похрањења дела моштију Светог Владике Николаја у храму Успења Пресвете Богородице, продужиле су се и 9. маја - Васкршњег четвртка: Светом Архијерејском Литургијом, трпезом љубави и пригодним духовно - уметничким програмом.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Г. Исихије началствовао је Светом Литургијом уз саслужитељство Епископа нашег Давида, свештенства и монаштва богомчуване Цар Лазареве епархије Крушевачке и великог богомољног народа Николајевог.

Епископ Исихије је на јеванђелском слову позвао све на прихватање Христовог Васкрсења целим животом, као јединим начином разумевања Христовог доласка, Страдања, Распећа и Васкрсења: "Да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни". (Јован 3.15)

Након Свете Литургије уследило је пригодно слово добродошлице и благодарења Епископâ Давида и Исихија, те и исказивања почасти, захвалности и братске љубави узајамним пригодним поклонима.

Указујући велико поштовање, неизмерну захвалност, те и дивљење монашком лику: Епископи Давид и Исихије у потпуном архијерејском одјејању посетили су Високопреподобну Игуманију љубостињску Христину, разменивши благослове и дарове.

Утврђујући и потврђујући њено заслужено настојатељство над светољубостињском обитељи и манастиром Љубостиња, окрепили су, оснажили и потврдили њено игуманско достојанство уручивши јој Патерицу, идентичну Патерици Светог Саве Освећеног и Светог Саве Српског.

Као наставак духовног и телесног окрепљења, уследила је трпеза љубави. У оквиру трпезе приређен је духовно - уметничко програм који су принели: група "Голубице", хор Лазарички, као и господа фрулаш Добрица Перчевић и позоришни глумац Душан Јовић.

Несвакидашњи благослов Светог Владике Николаја дариван је свим учесницима трпезе произношењем народних песама на фрули Светог Владике, а потом и читањем дирљивог и посве актуелног писма Владике Николаја из 1943. године упућено монахињама љубостињским.

Николајева фрула заједно са његовом мантијом, Патерицом и писмом, чувају се у манастиру Љубостињи као поклон који је он за живота завештао љубостињским сестрама.

"Молимо вас и заклињемо да живите у највећој слози и љубави, да се узајамно волите, и по уставу трудите и молитве вршите. У томе је за вас сапасење.

Ми смо сви здрави хвала Богу са јаком вером и великом надом. Сваки дан се за вас Богу молимо за живе и упокојене. Код Бога нема мртвих.

Пазите и држите гробље у реду. Јер је то велика светиња. Нарочито у овом времену. А МОЈЕ МЕСТО НЕКА СЕ ЧУВА ЗА МЕНЕ!

Ваш духовни отац деда Владика."

(из писама Владике Николаја монахињама љубостињским)